Kratka istorija kriptovaluta

Kriptovalute su digitalne valute koje koriste kriptografiju – tehniku za kodiranje podataka kako bi oni bili nečitljivi svakome ko nema lozinku. Zbog kriptografije je kriptovalute praktično nemoguće krivotvoriti, iako njihova sigurnost zavisi i od nekoliko drugih faktora.

Moderne kriptovalute su decentralizovani sistemi koji su zasnovani na blokčejn tehnologiji. Blokčejn je struktura distribuirane baze podataka koju je prvi opisao kriptograf Dejvid Šaum u svojoj doktorskoj disertaciji iz 1982. godine. U kripto svetu, blokčejn služi kao javna knjiga šifrovanih transakcija koju održavaju i ažuriraju hiljade ljudi širom sveta. Transakcije su anonimne, ali su i javno dostupne.

Bitcoin nije prva digitalna valuta. To nije prva implementacija blokčejn tehnologije, niti prva upotreba kriptografije javnog ključa za zaštitu podataka. Međutim, budući da su svi ovi elementi sastavljeni u jedan sistem, to je prva moderna kriptovaluta.

Pogledajmo na brzinu istoriju kriptovaluta.

Pre Bitcoin-a

Pre stvaranja Bitcoin-a, bilo je dosta primera onlajn digitalnih valuta, ali nijedna nije uspela da izazove veliko interesovanje ili pronadje svoje mesto na finansijskim tržištima. Dva primera takvih valuta su B-Money i Bit Gold.

Satoši Nakamoto i Bitcoin (2008.)

Internet domen bitcoin.org registrovan je u avgustu 2008. To je i dalje početna stranica najrasprostranjenije kriptovalute na svetu. Iste godine 31. oktobra, osoba ili organizacija pod imenom Satoši Nakamoto objavila je naučni rad pod naslovom Bitcoin: Peer-to-Peer Electronic Cash System. Ovaj rad je poznat u kripto svetu kao „Satošijeva Bela knjiga”.

U radu se predstavlja koncept kriptografski obezbeđene blokčejn tehnologije. Bitcoin je opisan kao teoretski digitalni resurs otvorenog koda. “Open source” (otvoreni kod) znači da ga niko ne poseduje i da svako može da ima udela u njegovom korišćenju i razvoju.

Čak i danas niko ne zna ko je Satoshi Nakamoto. Postoje brojni mitovi i teorije o njegovom identitetu, a moguće je i da će njegov identitet zauvek ostati nepoznat.

Početak rudarenja Bitcoin-a (2009.)

Početkom 2009. Bitcoin softver je po prvi put postao dostupan javnosti. Prvih 50 Bitcoin-a rudario je Satoši Nakamoto i time pokrenuo praksu kripto rudarenja. Bilo je to vreme kada je samo mali tim programera i entuzijasta učestvovao u razvoju onoga za šta je mali broj njih očekivao da će se jednog dana smatrati revolucionarnom tehnologijom.

Prve transakcije (2010.)

Pripisati neku stvarnu vrednost Bitcoin-u tokom njegove prve godine postojanja nije bilo realno očekivati. Programer Gavin Andresen kupio je 10,000 Bitcoin-a za 50 dolara i napravio sajt pod nazivom Bitcoin Faucet gde je bukvalno donirao Bitcoin iz zabave.

Najpoznatija priča iz tog vremena vezuje se za Lasla Hanjeca, programera softvera koji je kupio dve pice za 10,000 Bitcoin-a. Ovo se svuda smatra prvom transakcijom kriptovaluta. Po najvišoj ceni Bitcoin-a, te dve pice bi vredele znatno više od 600 miliona dolara. Ali Laslo nikada nije zažalio zbog svoje odluke. Veruje da je to bio ključni korak u uspostavljanju rasta kripto ekosistema.

Decembra 2010., Satoši Nakamoto objavio je svoju poslednju javnu poruku na popularnom online forumu pod nazivom bitcointalk. Pisao je o nekim sporednim detaljima o najnovijoj verziji softvera. Nakon toga, ostao je u kontaktu sa nekim programerima putem mejla, ali nakon aprila 2011. gubi mu se trag.

Nove kriptovalute su rođene (2011.)

Na krilima uspeha Bitcoin-a, ideja o decentralizovanim digitalnim valutama počela je polako da dobija na snazi. Kao rezultat toga, počele su da se pojavljuju prve alternativne kriptovalute. Budući da su te valute bile alternative ustaljenoj kriptovaluti, Bitcoin-u, one su bile poznate kao altcoins.

Većina altcoin-a nudi postepena poboljšanja u odnosu na originalni Bitcoin protokol, karakteristike poput veće brzine, poboljšane anonimnosti i tako dalje. Litecoin je bio među prvim altcoin-ima, zbog čega se ponekad prikazuje kao srebro u poređenju sa zlatom Bitcoin-a. Sada već postoji hiljade kriptovaluta.

Prvi veliki skok cena (2013.)

Januara 2013., cena jednog Bitcoin-a prvi put je premašila 1,000 dolara. Bila je to važna prekretnica, iako je cena nakon toga brzo pala, a zatim stagnirala oko dve godine pre nego što je ponovo dostigla granicu od 1,000 dolara.

Neki rani korisnici pretrpeli su velike gubitke za vreme zatišja cena, a to je izazvalo mnogo negativnih naslova za Bitcoin. Bilo je puno vesti o tome, i mnogi su ljudi prvi put saznali za kriptovalute u kontekstu izgubljenih bogatstava.

Kripto tržište je polako raslo. Nije bilo poznato koliko će alt koina preživeti. Mnoge od njih i nisu.

Mt. Goks i turbulentna vremena (2014.)

Najveća menjačnica kriptovaluta na tržištu bila je web stranica pod nazivom Mt. Gox. U januaru 2014. ona je hakovana. Hakeri su se izvukli sa 850,000 Bitcoin-a. Još uvek se ne zna ko je odgovoran za ono što je i dalje najveća krađa u istoriji kriptovaluta.

Kritičari su rekli da, budući da se kriptovalute zasnivaju na anonimnosti i decentralizaciji, nije ni čudo da je stranica hakovana i da je hakerima nemoguće ući u trag.

Novembra 2014., osnivač kripto sajta Silk Roud osuđen je na doživotni zatvor nakon što je otkriveno da ilegalne droge čine oko 70% proizvoda prodatih putem njegove web stranice, koja se oslanjala na Bitcoin prilikom prodaje anonimnim kupcima.

Ethereum i rast altcoin-a (2015.)

Projekat Ethereum pokrenut je 2015. Neki ga smatraju prvom zaista korisnom implementacijom ideja na kojima se zasniva Bitcoin. Ethereum je predstavio pametne ugovore, tehnologiju koja omogućava blockchain-u da, uz kripto sredstva, hostuje i softverske programe pored kripto fondova. Pametni ugovori omogućili su razvoj složenih, korisnih aplikacija u finansijama i drugim oblastima.

Pored pametnih ugovora, Ethereum je bio pionir ideje hostinga više valuta. Iako je Ethereum imao sopstvenu kriptovalutu, Ether, bezbroj novih projekata tokena implementirano je na vrhu Ethereum blokčejna. Pametni ugovori i prilagođene valute pokazali su se kao moćna kombinacija za ambiciozne programere i preduzetnike.

Zastupljenost ICO-a (2016.)

Popularnost Ethereum-a obeležena je pojavom projekata koji su stekli početna sredstva putem crowdfunding-a, a posebno početne ponude koina, u kojima se novi tokeni nude ulagačima jednako kao što se novoizdate deonice nude ulagačima kada korporacija izađe na berzu kroz IPO ili inicijalnu javnu ponudu. Ljudi su kupovali kovanice kao ulaganja ili da bi podržali projekte koje su kovanice stvorene da podrže.

https://www.youtube.com/watch?v=4_b3c1vjUeo

Ispostavilo se ipak da su neki od ICO-a loše zamišljeni. Neki su bili planovi za bogaćenje, a neki Ponzijeve šeme maskirane kao legitimna ulaganja. Sa druge strane, neki su postavili temelje za inovativne korisne proizvode i usluge.

Bitcoin dostiže 20,000 USD (2017.)

Broj javno dostupnih platformi za trgovanje i menjačnica postepeno se povećavao, čineći kupovinu i prodaju kriptovaluta znatno lakšom. Eksplozija ICO-a se pojačala.

Sve ovo doprinelo je brzom rastu ekosistema. Ova nova tehnologija obećavala je ogroman profit, a ukupna tržišna kapitalizacija kriptovaluta premašila je 800 milijardi dolara do početka 2018. Činilo se da je jedina stvar koja vam je potrebna da učinite novu kompaniju vidljivom da se zasigurno u njenom imenu nalazi “kripto” ili “blokčejn”.

Povratak u stvarnost (2018.)

Tržišni rast bio je neodrživ, pa se u retrospektivi čini neizbežnim da je ekonomski balon pukao i da su cene krenule naglo da padaju. Mnogi projekti su propali jer su bili loše zamišljeni ili previše ambiciozni.

Rešavanje stvarnih problema (2019-danas)

Kripto projekti koji su preživeli pad 2018. izgleda imaju nešto zajedničko. Oni se bave stvarnim problemima i isporučuju korisne nove usluge koristeći snagu blokčejn tehnologije i kriptovaluta. Investitori sada analiziraju poslovne planove kripto start-apova, umesto da jednostavno ulažu u nove kriptovalute na osnovu njihove korisnosti u svakodnevnoj kupovini i prodaji. Današnji kripto projekti mogu se pronaći u kockanju, video igrama, sportu, upravljanju identitetima, finansijama i drugim industrijama. Uz više od decenije tehničkog razvoja iza sebe, današnji kripto stručnjaci umeju da pronađu načine za racionalizaciju poslovanja kao pre blockchain-a, nudeći nove proizvode i usluge koje ne bi mogle postojati bez njega.

Suočavanje sa budućnošću

Svet postaje sve više digitalan i međusobno povezan, a kriptovalute igraju ključnu ulogu u pružanju finansijske nezavisnosti svakoj osobi na planeti.

Bitcoin i druge kriptovalute predstavljaju jednu moguću budućnost novca, uz sve zastupljenije mišljenje da će radikalno promeniti globalni finansijski sistem.

U svetu postoji skoro 2 milijarde potencijalnih potrošača koji nemaju pristup bankarskim uslugama. Kriptovalute bi mogle svakom od njih da omoguće da učestvuje u svetskom finansijskom životu. To sta oni kažu i urade sa ovom prilikom će nas zauvek sve promeniti.