Šta je to kriptovaluta i kako funkcioniše?

Svetska ekonomija prolazi kroz ogromne promene jer digitalne kriptovalute prevazilaze ograničenja i neučinkovitost fiat valuta koje izdaje država. Nova revolucija kriptovaluta donosi potpunu ekonomsku jednakost svima, sa potpunim pristupom finansijskim alatima koji su trenutno rezervisani za investicijske bankare i njihove bogate mušterije.

Novi svet kriptovaluta rođen je u svetu računarstva, sa algoritmima i strukturama podataka dovoljno komplikovanim da zbune svakog izuzev najnaprednijih softverskih inženjera. Međutim, danas je kriptovaluta dostupna svima.

Šta je kriptovaluta?

Šta je kriptovaluta? Zavisi koga pitate. Zamolite softverskog inženjera da definiše kriptovalutu i čućete o algoritmima i strukturama podataka. Postavite isto pitanje – “Šta je kriptovaluta?“ – bankarima i državnim organima, i oni će opisati populistički pokret koji zahteva pažljiv odgovor. A milionima ulagača, odgovor na pitanje “Šta je kriptovaluta?“ je jednostavan: prilika da obezbedite svoju i budućnost svoje porodice.

Šta je kriptovaluta? To je tehnologija, prilika za ulaganje i potpuno novi način gledanja na novac. Kada ljudi kažu “kripto”, značenje zavisi od toga ko su oni i kako na nju gledaju.

Svaka definicija kriptovalute mora uključivati malo istorije, pregled tehnologije i tržišnih mogućnosti. To je ono što ovde nudimo: kriptovalute za početnike, pregled današnjeg kripto sveta i budućnosti koju obećava.

Šta “kripto” znači? Hajde da saznamo.

Kako kriptovaluta funkcioniše?

“Kripto” kao deo reči “kriptovaluta” odnosi se na šifrovanje koje je obezbeđeno na svim modernim digitalnim valutama. Kriptovalute poput Bitcoin-a i Dogecoin-a imaju vrednost jer ljudi plaćaju da bi ih kupili. Kriptom se tada može trgovati za robu, usluge ili valute koje je izdala država, poput evra.

Većina ljudi dolazi do kriptovaluta kupovinom koina i tokena online na berzi ili prodajom nečega i prihvatanjem kriptovalute kao oblika plaćanja. Neki zarađuju koine koristeći svoje računare za proveru valjanosti transakcija na blockchain-u. Izvođenje ovih proračuna nagrađuje se novoskovanim koinima u procesu koji se naziva rudarenje.

Kada je Satoshi Nakamoto stvorio Bitcoin, izvorni kod je odredio proizvoljni limit ukupnog broja Bitcoin-a koji se mogu kovati – oko 21 milion. Početkom 2021. ostalo je samo oko 2,4 miliona Bitcoin-a koje je tek trebalo stvoriti i pustiti u promet.

Uvod u svet kriptovaluta uvek uključuje reč “blokčejn”. Blokčejn je distribuirana baza podataka koja prati transakcije kriptovaluta. Iako su blokčejnovi i kriptovalute povezivani od samog početka, oni su različiti. Blokčejn arhitektura se može koristiti u mnoge svrhe pored virtuelnih valuta, a digitalne valute ne moraju da se implementiraju na blockchain. Međutim, trenutne svetske kriptovalute zasnovane su na blokčejnovima jer blokčejn arhitektura nudi jedinstvene tehničke prednosti. Svaka digitalna valuta kojom se trenutno trguje je kriptovaluta na blokčejnu.

Koini i tokeni

Ljudi imaju običaj da paralelno koriste termine “koin“ i “token” kada govore o jedinicama kriptovalute, ali oni nisu ista stvar.

Koin je izvorna valuta blokčejna. Na primer, Ether je koin Ethereum blokčejna. U kripto koine spadaju Bitcoin, Ripple, Ethereum, Dogecoin, NEO i Litecoin.

Tokeni su koini koji su izgrađeni na drugom blockchain-u. Na primer, na desetine tokena izgrađeno je na Ethereum blokčejnu, uključujući Enjin Coin, SAND, Radix i Lotto.

Bitna razlika između koina i tokena je u tome da se “gas” – a zapravo “porez” na kripto transakcije – generalno mora plaćati korišćenjem domaće valute blokčejna. Dakle, ako koristite SAND ili Radix ili Lotto, troškovi vaše transakcije u blockchain-u će biti plaćeni u Ether-u. Do konverzije i plaćanja može doći automatski u pozadini ili ćete možda morati zadržati nešto Ether-a u svom novčaniku, u zavisnosti od tokena sa kojim radite i aplikacije koju koristite.

Da li su kriptovalute sigurne?

U vestima se često može čuti da su kripto investitori redovno podvrgnuti prevarama i hakerskim napadima.

Neki od ovih gubitaka dogodili su se pre mnogo godina, na kripto berzama koje nisu primenjivale savremene mere bezbednosti za novac koji su čuvali za klijente.

Drugi su posledica softverskih grešaka u određenim aplikacijama, pogotovo DeFi aplikacijama.

Uprskos ovim gubicima koji privlače pažnju, kripto tehnologija je zapravo prilično sigurna. Blockchain-ovi obezbeđuju strogu evidenciju transakcija, i dokle god niko nema pristup vašem računu, vaša kripto sredstva trebalo bi da su bezbedna.

Budućnost kriptovaluta

Kriptovalute imaju potencijal da budu populistička alternativa monopolu bankarskog sistema na finansijskom tržištu i ulaganjima. To bi moglo da uvede više od milion ljudi bez bankovnog računa u svetsku ekonomiju, i omogući svima da imaju korist od njihovih doprinosa.

Vlade, banke, i investicijske kuće sada eksperimentišu sa odgovorima na rast kriptovaluta. Neki vide kriptovalutu kao pretnju, dok je drugi vide kao tehnologiju koja može koegzistirati sa konvencionalnim financijskim alatima. Neke zemlje podstiču korišćenje kriptovaluta, dok druge obeshrabruju. Propisi se često menjaju – kao investitor, trebalo bi takve promene da uključite u svoje proračune.

Pratite Kriptomat za vesti o kriptovalutama , vaš online izvor sa relevantnim informacijama o najnovijim događajima u svetu kriptovaluta.